Kakav je učinak ulaganja u stalna sredstva na povećanje broja zaposlenih i njihovih zarada u preduzetnim sektorima?
Dva autora (J. Beke-Trivunac i D. Petković, Uticaj investicija u stalnu imovinu na porast broja zaposlenih i njihovih zarada u preduzetničkom sektoru, str. 7-16) su sebi postavili ovo istraživačko pitanje a potom krenuli na traženja odgovora koristeći bazu podataka APR za period 2013-2020. godina
Istraživanje je obavljeno na populaciji privrednih društava razvrstanih po sektorima delatnosti za period 2013 – 2020. godina. Istraživanja su ukazala na:
- Kontinualni porast ulaganja u stalnu imovinu tokom celog perioda. Potrebe za ulaganjem u stalnu imovinu su inicirane niskim nivoom kapitalne opremljenosti srpskih preduzeća, ali i željom vlasnika da se diže produktivnost i kvalitet.
- U prvim analiziranim godinama ulaganje je išlo na teret vlasničkih sredstava a od 2019 se intenzivira finansiranje ih dugoročnih zajmova.
- Pozitivna je korelacija rasta ulaganja u stalnu imovinu i porasta broja zaposlenih. Nova ulaganja nisu išla na račun smanjenja broja zaposlenih, već obrnuto ulaganja su podstakla porast broja zaposlenih.
- Pozitivna korelacija rasta ulaganja u stalnu imovinu i zaduženosti. Autoru su konstatovali da je u prvom posmatranom periodu rast ostvarivan na bazi sopstvenih izvora, ali da je u celini ostvareno značajno zaduživanje iz eksternih izvora.
- Uzeto po pojedinim sektorima, odnosi između rasta ulaganja u stalnu imovinu, jedne strane, i rasta zaposlenosti i zarada, s druge, su različiti. Različitost potiče od različitih početnih pozicija kapitalne opremljenosti po pojedinim sektorima, aktuelnim potrebama za intenziviranje ulaganja u stalnu imovinu, kao i drugih specifičnosti vezanih za odlučivanjem u pojedinim sektorima. – Sektor informacija i komunikacija ima jasno pozitivnu korelaciju ovih veličina, što znači da je zabeležio i porast ulaganja u stalnu imovinu i porast broja zaposlenih zajedno sa porastom zarada po zaposlenom. Ovaj sektor je visoko dinamičan i u neprekidnoj je ekspanziji.- U sektoru poljoprivrede, međutim, korelacija ovih parametara ne negativna. To znači da se odvijala zamena ljudskog rada sa mehanizacijom usled čega je bilo manje potrebe za ljudskim angažmanom. Dublja analiza bi pokazala da je to bazirano, pored ostalog na činjenicama kao što su: zastareli metodi rada bazirani na jakom učešću ljuskog faktora su intenzivnije zamenjivani modernijim i efikasnijim, poljoprivredna proizvodnja je pod intenzivnijim uvođenjem modernih tehnologija, motivi za modernijim procesima i pojeftinjenjem proizvoda su našli svoj put do odluka o intenzivnijim uvođenjem novih tehnologija.
Radovi objavljeni u časopisu REVIZOR br. 95-96/2021
- Računovodstvena profesija u deceniji koja je počela - reč urednika
- Računovodstvena profesija u deceniji koja je počela - J. Beke-Trivunac, D. Peković
- Kvalitativna analiza efekata menadžerske percepcije na otvorene inovacije - M. Stamenović
- Upravljanje trenažnom tehnologijom i finansijske konsekvence povređivanja sportista - H. A. Tawfiq Abdolkarim
- Edukacija o forenzičkom računovodstvu i veza s praksom - S. Knežević, S. Milojević, M. Špiler
- Odnos između uzetih depozita i datih kredita zavisi od veličine banke? - R. Šalić
- Agilnost interne revizije - N. Jeremić, M. Jeremić, N. Jakovljević
- Razvoj forenzičkog računovodstva i izazovi u savremenom okruženju - S Knežević S, Milojević S., J. Paunović
- Značaj investicionih fondova u procesu tranzicije - N. Milojević, M. Joksimović
- II mađarska međunarodna konferencija internih revizora - novi trendovi, staovi i teme - M. Gajdos