U vremenu sve većih ESG zahteva za usklađenost sa međunarodnim principima zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja (ESG = Environmental, Social, Governance), privredna društva se suočavaju sa različitim zahtevima akcionara, investitora, potrošača, dobavljača, kupaca, banaka: svi su usmereni ka nisko-ugljeničku proizvodnju.


EU uvodi prekograničnu taksu na uvoz ugljeničnointenzivnih proizvoda iz zemalja koje nisu EU članice. Uvoznicima u EU će ovo stvoriti obavezu da izveštavaju o emisiji CO2 koju su sadržani u proizvodima. Ovo startuje od oktobra 2023. godine, dok plaćanje navedene takse ide od januara 2026. godine. Svaka firma koja proizvodi ili izvozi proizvode može imati dodatni teret da svojim kupcima u EU prijavi bitne podatke o emisijama CO2 koji je ugrađen u proizvode: to počinje od oktobra 2023. godine Ovo je važno jer će imati finansijski uticaj na poslovanje firmi koje emituju CO2 u proizvodnom procesu.


EU već neko vreme radi na seriji mera sa ciljem da postigne smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i to za najmanje 55% do 2030. godine. Sledeći cilj EU je da dođe do klimatske neutralnosti do 2050. godine. Na sceni je Sporazum o mehanizmu za prekogranično prilagođavanje CO2 (eng.: Carbon Border Adjustment Mechanism, skraćeno: CBAM). Cilj CBAM-a je da spreči rizik od „curenja ugljenika” (carbon leakage), jer se dešava da delovi industrije sa snažnom emisijom štetnih gasova proizvodnju sele u zemlje sa manje zahtevnim ekološkim zakonima. Tako EU želi da smanji globalnu emisiju ugljenika i da podstakne smanjenje emisija u trećim zemljama. CBAM će zapravo biti prekogranična taksa na uvoz proizvoda visokog ugljeničkog intenziteta iz ne-Eu zemalja.

Ovo je važno zato što svi proizvođači sa proizvodima iz okvira sadašnje regulative i izvoze ih u EU najpre moraju da sračunaju svoje emisije GHG, a uvoznici u EU će imati obavezu da te podatke o emisijama prilože uz izveštaje koji će se podnositi nadležnima za CBAM. CBAM se primenjuje na gvožđe i čelik, aluminijum, hemikalije, cement, struju i đubriva. Proizvodi se imaju poistovetiti sa važećom carinskom nomenklaturom. Po prelaznom periodu, lista proizvoda se može proširivati, npr. na organske hemikalije i polimere. Za očekivati je da će se regulativa proširiti da obuhvati sve proizvode koji predstavljaju rizik od curenja ugljenika.


Prelazni period počinje 1. oktobra 2023. godine: tu je obavezno samo izveštavanje o direktnim emisijama gasova staklene bašte (GHG) koji se nalaze u proizvodu (direktne emisije): tokom prelaznog period nema plaćanja naknada ili taksi.

Od 1. januara 2026. godine uvoznici će biti obavezni da svake godine (rok je do 31. maja) prijavljuju količine proizvoda iz prethodne godine, kao i sve GHG emisije. Uz to, biće obavezno dostaviti odgovarajući broj CBAM sertifikata. Cena sertifikata će se obračunavati u zavisnosti od prosečne nedeljne aukcijske cene EU ETS dozvola izražene u EUR/tona emitovanog CO2 (oko 100 EUR po 1 toni).


Od 2026. godine će se dodavati još proizvoda na listu do 2030. godine. Cilj je premašiti 50% emisija iz sektora pokrivenim EU ETS.

Bilo bi dobro da već sada domaće srpske firme koje proizvode ugljeničnointenzivne proizvode i izvoze u EU počnu sa utvrđivanjem da li konkretni proizvodi spadaju pod okvir CBAM regulative; da se organizuju oko izračunavanja GHG-a i preocene da li su u skladu sa zahtevima ove regulative; da krenu sa uvođenjem redovnih postupaka sakupljanja i praćenja GHG podataka; da izmapiraju generatore GHG emisija, te krenu sa programom optimizacije i smanjenja emisije kroz unapred pripremljeni plan dekarbonizacije; da interno uvedu izveštavanje i prate tok smanjenja svojih GHG emisija, sa sveukupnim ciljem da spremnije dočekaju promene koje u ovoj oblasti uvodi EU.